Flaša piva i ja

 Sedimo tako

Sami za stolom

Flaša piva i ja

Prazni oboje

bezvredni.

Kako sam proveo polu zivot

Odvratni covek kaslje kraj ograde
Skuplja slajm u ustima i pljuje
Potom stenje, saginje se i prdi.
Iznad njega, mracno nebo u vecitom sutonu

Grozna zena u ritama
Prosipa prljavu vodu niz ulicu
Preglasna harmonika tresti iz tmine
Kroz vrata njene polusrusene kuce

Njihova deca urlaju pod prozorom
Bestijalna u svojoj maloumnosti
Golih guzica tumaraju okolo
Vuku za sobom stvari iz smeca

A ja...

Rodjen sam na drugoj planeti
Vodim poreklo sa drugoga sveta
A dodjoh tu, da zivim u paklu


To isto mi je rekao i David Bowie
Kada je jednom svratio u goste
Vracajuci se sa puta iz Sovjetskog saveza
I kada mi je na poklon doneo
Crno-beli portabl televizor, marke "Junost".

Gavran

Uhvatili seljaci jednom tako nekog gavrana, pa ga potkuše.
Gavran pobeže i obeća osvetu.
Meseci su prolazili, a seljaci nikako da upadnu gavranu u zamku.
Posle nekih godinu dana gavran najzad povata seljake, i sve ih do jednog potkuši.

Posle toga je gavran živeo još jedno sto godina.

Slasti i masti

Dajte mi slasti i masti
Vise masti nego slasti
Mortadele, sira i slanine
Lonac sarme, tepsiju bureka
I deset cevapa sa lukom.

Dajte mi i nesto para
Da mi se nadje kad' zazelim da trosim
Na razne gluposti i sitnice
Koje samo meni nesto znace

Dajte da mi bude toplo kada dodje zima
I da imam svetlo kada padne mrak

Dajte mi da tako pozivim jos koju godinu
Pa nek onda ide sve u pizdu materinu.

Kada nigde ne krenem

Seo sam, tako, na stolicu ispod jednog drveta visnje
Kad, Sunce zadje za zgrade
I sve se smanji i izgubi znacaj

Provedoh tako neko vrene u nistavilu
Dok ni sam nisam postao nistavan
Kao izgorena sibica,
Kao slomljena cackalica,
Kao zguzvani papiric.

Pa eto, razmisljam, potrosio sam godine prilicno rasipnicki
Imam nesto dece za sobom, 

I nikakav cilj pred sobom
Svaki dan mi se cini kao poslednji,
Ili barem kao zadnji od poslednjih.

Ako se nikome ne javim, taj niko se ne javi ni meni
Mislim, verovatno sam sumorna slika
Opterecen, preopterecen, prepotentno nebitan.

Eto tako, to je jos jedno vece
Jos jedan dan, den, din, don, dun...
protice, prolazi, odlazi.

Ah, da, ponekad se pretvaram da sam:
Pregorena sijalica
Probusena kesa
Parce stakla
Omot od sladoleda
Sasuseni list
Komad stiropora
Iskrivljeni ekser
Zgnjecena jabuka
Napukla letvica
Voda iz vazne
Struja iz rerne
Nepismeni kreten
Polugluvi poluslepac
Bolesni bogalj
Uzasni starac
Abnormalni nenormalnik
Nenormalni abnormalnik

A/N & N/A

Strbno neko rgi
A sto bi koji?
Grhn n gnn adu
Nagrda za zagrdu!

(Iz mog mozga raste trnje, u srcu nosim tresnje)

Manifest

Ko je izmislio prokletu gramatiku
Sva ta pravila pisanja, i zasto?

Ja govorim na sebi svojstven nacin, a isto tako i pišem.

Da li sam zbog toga neobrazovan?
Nekulturan?
Glup?

Ne. Da. Mozda.

Ja zivim polu organizovano, a polu neorganizovano pišem.

Zašto pesma mora da ima one glupe kratke redove,
velika slova na početku i sva ostala sranja?

Ne mora.

Zašto slova, reči i rečenice ne mogu da budu slike, tačke i crtice.
Reči bez smisla koje samo stoje jedne uz druge.

Zasto ne postoje znaci uzdaha, ljutnje, besa, i straha
Nego samo dosadni zarezi, upitnici, tacke i uzvicnici.

I zasto ne mogu da stavljam te iste tacke i zareze kako ja hocu
A ne kako je neko propisao? 

Gde je tu sloboda?

Zato:

neka sve bude haotično i zbrkano kao što su i misli
i neka onaj ko čita sve to pokusa da poveže i razume onako kako on misli da treba.

Uostalom, zašto svo to pisanje mora neko i da razume.
(nema upitnika na kraju poslednje recenice jer tako hocu, a takodje nista nikoga ne pitam, nego tvrdim)       

Brodolom

Pištanje u ušima
najavljuje rasulo
a ja se potajno nadam
da će sve biti u redu
i da ću sutra biti bolje

Međutim, činjenice me demantuju

Brodolom